Broj pregleda: 840

Kako da postanem grafički dizajner

Kako da postanem grafički dizajner? Pitanje kojim me je student, moram priznati, zatekao nespremnog. Naravno da sam mogao da dam isti onaj generički odgovor koji je i meni dao profesor, pre nešto više od 20 godina, ali kad sam razvio taj odgovor u glavi, nije mi zvučao baš najiskrenije i najtačnije, posebno s aspekta nekog ko je prešao taj put, ili bolje rečeno, za nekog ko se kreće tim putem.

Smatram da je najpre neophodno objasniti kako sam stekao karijeru u grafičkom dizajnu koja traje sada već 20 godina.

Kada sam postao Grafički dizajner?

Da li sam postao grafički dizajner kada sam kao klinac crtao, precrtavao i menjao logoe svih brendova koje sam video? Ili možda još ranije, kada sam tek otkrio da imam talenta za crtanje? Ne znam, možda.

Da li sam postao grafički dizajner kada sam završio Višu politehničku školu – odsek za grafički dizajn? Ne, tad sigurno nisam postao grafički dizajner. Tada sam zapravo naučio da će mi trebati jako puno vremena i učenja da bih zaista postao grafički dizajner.

Da li sam postao grafički dizajner kada sam dobio prvi posao iz dizajna? Pobogu ne, čak me je i pomalo sramota na šta je to ličilo. Uprkos početnom “neuspehu”, veoma sam ponosan na činjenicu da ni tako loš dizajn nije slomio želju u meni da nastavim dalje.

Lični razvojni put svakog od nas počinje kao i poslovica “jednim korakom”. Međutim, taj put nije put od 1000 milja, već traje sve dok traje naša karijera.

Moje iskustvo i put ka zvanju “grafički dizajner”

Prvi zvanično nagrađeni rad iz oblasti grafičkog dizajna sam imao još na fakultetu i to je bio dizajn ambalaže za cipele. Narednih pet do sedam godina sam radio isključivo pripreme za štampu, flajere, vizit karte, plakate… Nakon toga, počela je transformacija u digitalni dizajn, te sam radio animirane kampanje, kajrone za tv emisije, grafike i špice za emisije, kao i montažu i postprodukciju video materijala. Vremenom postepeno prelazim u svet web dizajna i danas je to moja glavna oblast rada.

Meni lično interesantno je to što neke poslove nikad nisam zvanično birao a opet sam ostvario pozamašan upis upravo takvih radova, kao što je dizajn za garedrobu i različiti logoi, u svoj portfolio .

Svakom mladom dizajneru bih savetovao da najpre počne od dizajna logoa za kompanije jer je tu moguće sa malo veštine steći puno iskustva i tako napredovati.

Hajde da prvo postavimo definiciju Grafičkog dizajna:

Grafički dizajn je disciplina dizajna koja se bavi izradom štampanih rešenja što podrazumeva praksu kombinovanja teksta i slike. U novijem značenju, grafički dizajn uključuje grafičke produkcije prilagođene elektronskim medijima tj. internetu, televiziji i drugim.

Termin “grafički dizajn” je 1922. godine u upotrebu uveo američki dizajner Vilijam Antoni Dvigins. Drugi termini koji se koriste u odnosu na disciplinu i profesiju su vizuelna komunikacija, a ređe i komercijalna umetnost.

Poznati grafički dizajner F.H.K. Henrion definisao je grafički dizajn kao stvaranje vizulenog indetiteta za jednu firmu/klijenta za kog radimo dizajn. Tako će krajnji rezultat voditi stvaranju identiteta jednog klijenta kroz sve one vizuelne prezentacije koje koristi u cilju propagande aktivnosti – logo, uniforme, oglasne poruke, vozila, kancelarije, zgrade..

1. korak – kreativnost

Kreativnost je u većoj ili manjoj meri nešto sa čime se rađamo. Međutim, postoje trikovi kako da je negujemo i kako da naša kreativnost raste. Kreativnost je mentalni proces koji uključuje stvaranje novih ideja, pojmova, rešenja problema, ili novih veza između postojećih ideja ili pojmova.

Bitno je početi od definicije, jer ako nju zapamtimo, onda možemo da počnemo sa razvojem naše lične kreativnosti i idejnog nadahnuća.

U psihološkoj literaturi moguće je pronaći više od 60 različitih definicija kreativnosti. Etimološki koren reči u srpskom jeziku i većini ostalih evropskih jezika dolazi iz latinske reči “creatus”, što doslovno znači “koji je narastao”.

Iz ličnog ugla, kreativnost dolazi iz inspiracije. Na početku smo puni inspiracije, kreativnost buja iz nas, međutim, sve to veoma lako “presuši”.

Ovde bih se više bavio upravo tim pitanjem: zašto kreativnost presuši, zašto ostanemo bez ideja? Najpre pogledajte naslovnu fotografiju, tu ćete naći nekoliko odgovora na ovo pitanje.

Svaki mladi grafički dizajner u sebi nosi određeni stil, model kojim pristupa rešavanju konkretnog problema i način na koji posmatra i shvata svet oko sebe. Velika zamka profesije jesu poslovi koje biramo.

Na primer, za stvaranje vizulenog indetiteta kompanije koja se bavi proizvodnjom alokoholnih napitaka i stvaranje vizulenog indetiteta za “Dečiju nedelju” ne možemo da koristimo isti stil.

Ukoliko birate poslove koji su ovako suprotni, brže ćete (po)trošiti svoje ideje.

Moj savet za korak broj 1: Tragajte za izvorima inspiracije, pronađite svoju “Beatriče” ili kopirajte velike umetnika sve dok ne nađete svoju originalost. Pratite i slušajte savete starijih kolega koji su prošli put razvoja kreativnog procesa.

2. Korak – naučite i potrudite se da razumete principe grafičkog dizajna

Istina je da vam nije potrebno nikakvo “knjiško znanje” pre nego što možete da kreirate neverovatne dizajne i postanete grafički dizajner. Ali pre nego što preduzmete bilo kakve dalje korake, mislim da je od suštinskog značaja da odvojite vreme da naučite osnovne principe dizajna i dobro razumete elemente dizajna.

Pretpostavimo da nikada niste pohađali časove dizajna i ne znate ništa o grafičkom dizajnu ili procesu dizajna u ovoj fazi. U tom slučaju, preporučujem vam da čitate o istoriji grafičkog dizajna i principima dizajna uz uvežbavanje ključnih veština.

Zašto je toliko važno da naučite sve o osnovama grafičkog dizajna? Možete ih koristiti da poboljšate svoje veštine vizuelne komunikacije, naučite više o oblasti grafičkog dizajna i steknete bolji osećaj o tome šta zaista znači biti grafički dizajner.

Čak i “jednostavne stvari” poput primene teorije boja mogu dramatično poboljšati kvalitet vašeg dizajna.

Poslodavci koji traže grafičke dizajnere uvek žele neku vrstu dokaza o vašim veštinama, iskustvu i poznavanju osnovnih principa, pa se nadam da ćete vaše učenje i usavršavanje započeti učenjem o teoriji dizajna !

3. Korak – upišite se na on-line kurs

Kada saznate više o istoriji grafičkog dizajna i naučite osnove teorije dizajna, možete da koristite neke od najboljih softvera za grafički dizajn. Bez obzira da li ste profesionalac ili neko relativno nov u svetu dizajna, moja preporuka ostaje ista: počnite sa osnovama i postepeno napredujte.

Postoji mnoštvo onlajn resursa koji vam mogu pomoći na putu da postanete grafički dizajner. Možete početi da pohađate kurseve grafičkog dizajna on-line ili da steknete diplomu grafičkog dizajna u školi koja nudi ubraznu nastavu.

Neki onlajn kursevi nude sertifikat kada ih završite, što će biti savršeno za dodavanje u vaš CV i LinkedIn profil.

Razmislite o tome počnete sa besplatnim softverom za grafički dizajn kako biste što je više moguće smanjili troškove dok gradite svoje tehničke veštine pohadjajući onlajn kurseve. Kada počnete da zarađujete od svog dizajnerskog rada, možete razmisliti o nadogradnji softvera.

Sa ovim neverovatnim alatima na dohvat ruke, moći ćete da nastavite studije grafičkog dizajna i naučite da koristite softver za dizajn na profesionalnom nivou.

4. korak – oprema za rad i podešavanje radnog okruženja

“Bez alata nema ni zanata”. Za grafički dizajn je ovo sveto pravilo. Ukoliko nemate alat, vi niste grafički dizajner.

Dok su iskusni grafički dizajneri u većini slučajeva dobro plaćeni, početak putovanja svetom grafičkog dizajna može biti veoma skup. Za razliku od pisaca kojima je jednostavno potreban laptop za pisanje, grafički dizajn zahteva nekoliko sofisticiranijih alata. Za početak, moraćete da pronađete odgovarajući grafički softver.

Već sam naveo prednosti besplatnog korišćenja softvera, medjutim, ukoliko ste obožavatelj Adobe-a, biće vam potrebna mesečna pretplata na Adobe Creative Cloud (što je prilično skupo ukoliko ste početnik). Preporučujem da počnete sa besplatnim alternativama za Adobe Illustrator, Adobe Photoshop ili bilo koji drugi Adobe proizvod, a zatim odlučite da li želite da pređete na bolju opciju kada počnete da zarađujete.

5. korak – pratite istaknute dizajnere

Ovaj korak se ponekad može prevideti, ali inspiracija i saveti od drugih umetnika su jedan od najlakših i najboljih načina da uvećate svoj repertoar. Svako negde dobija inspiraciju za dizajn pre nego što razvije sopstveni kreativni proces i postane izvor inspiracije za druge.

Upoznavanje sa radom poznatih grafičkih dizajnera i umetnika i njihovo praćenje na društvenim mrežama dugoročno će biti od pomoći. Saznaćete kako rade ono što rade i bolje ćete razumeti njih i njihov rad.

Radeći ovo, formiraćete sopstveni stil grafičkog dizajna, koji vam postepeno postaje jasan kada kreirate nekoliko delova grafičkog dizajna.

Uspostavljajući veze sa drugim dizajnerima, bićete dublje uronjeni u zajednicu grafičkog dizajna, u kojoj ćete moći da pronađete i delite korisne informacije i resurse. Povezivanje sa drugim dizajnerima i agencijama će olakšati uočavanje trendova i prilika.

Broj pregleda: 840

6. korak – napravite portfolio

Bez obzira da li želite da radite kao grafički dizajner sa punim radnim vremenom ili kao samozaposleni slobodnjak, vaš sopstveni portfolio na mreži je neophodan. Portfolio na mreži će vam olakšati prijavu za radna mesta grafičkog dizajnera, prilike za intervjue i angažovanje od strane različitih klijenata ili kompanija.

Mnogi grafički dizajneri koriste Behance da prikažu svoj rad. Međutim, imate i druge opcije koje možete istražiti, kao što su Pikpa, FolioHD, Carbonmade, Crevado, PortfolioBox, Coroflot Portfolios i Krop. Naloge na društvenim mrežama možete da kreirate tako da vam služe kao portfolio.

Nije važno ako nemate puno radova za izlaganje. Važno je da imate onlajn prisustvo – gradićete svoj portfolio kako budete sticali više iskustva i dodavali više svojih radova.

Započnite svoj profesionalni portfolio što pre i tamo postepeno dodajte svoje najnovije ili najbolje radove. Možete ga ažurirati bilo kada i pomoći će vam da budete primećeni. Ako još uvek nemate ni jedan konkretan rad , jednostavna vežba koju možete da primenite je da ponovo napravite neke poznate logotipe da biste potencijalnim klijentima prikazali svoje veštine.

Posedovanje onlajn portfolija će vam pomoći da se predstavite što je moguće profesionalnije. Vaš online portfolio će takođe pomoći potencijalnim klijentima ili poslodavcima da vide da li vaš stil rada odgovara onome što traže.

Dakle, svoj online portfolio smatrajte dodatnom biografijom.

7. korak – steknite radno iskustvo

Sada kada imate spreman portfolio, vreme je da pokažete svoj rad i steknete neko iskustvo u stvarnom svetu.

Počnite tako što ćete se prijaviti za pozicije početnog nivoa. U ovom trenutku, nije važno da li je to plaćeni posao ili neplaćeni staž jer će vam iskustvo koje steknete biti daleko vrednije od novca na duge staze. Ovo je posebno tačno ako počinjete u dobro uspostavljenoj kompaniji ili agenciji i treba vam neko da garantuje za vas ili kasnije napiše referentno pismo.

Čak i ako imate diplomu grafičkog dizajna, uvek se preporučuje sticanje iskustva iz stvarnog sveta kroz stažiranje ili posao na juniorskom nivou.

Na taj način ćete takođe moći da dodate nove kreacije u svoj portfolio (samo se uverite da poštujete zakone o autorskim pravima i pripisujete dizajn relevantnim kompanijama sa kojima ste radili!).

Još jedna prednost sticanja radnog iskustva je to što ćete uspostaviti profesionalne odnose sa drugim grafičkim dizajnerima, umetničkim direktorima, dizajnerima animacija, kreativnim timovima i dizajnerskim timovima i postati deo dizajnerske zajednice u vašoj oblasti i na mreži.

Kupujemo provereno nudi šansu svim mladim dizajnerima da završe pripravnički staž i steknu prvo iskustvo u svetu dizajna!

8. korak – naučite profesionalni “copywrithing”

Grafički dizajn je jedan deo marketinga, a da bi ste danas bili uspešni grafički dizajner potrebno je da dobro poznajete marketing i da, pored toga, posedujete i veštinu kreativnog pisanja. Iz pozicije grafičkog dizajna, vaš primarni fokus treba da budu svi elementi vizuelnog dizajna. Međutim, svaki tekst koji koristite u svom dizajnu značajno utiče na to kako će vaš rad biti primljen. Veoma često, početni slogan ili priču za kampanju formuliše upravo grafički dizajner, a ne autori tekstova!

Ako radite u velikoj kompaniji i uvek imate autore tekstova koji pišu i proveravaju tekst umesto vas, možete biti „slobodniji“ da pravite greške. Međutim, biće vam potrebna odlična veština kreativnog pisanja ukoliko ste slobodnjak ili samozaposleni.

Nećete uvek imati luksuz da se oslonite na “kopirajtera” ili nekoga ko može da uređuje ili proverava da li vaš rad ima gramatičkih grešaka, tako da je uvek korisno da radite na svojim veštinama pisanja tekstova. Grafički dizajner sa solidnim veštinama pisanja uvek ima prednost u odnosu na one koji se oslanjaju na „Lorem Ipsum“ tekst.

Odlične veštine pisanja tekstova za grafičkog dizajnera ne znače da znate kako da napišete kratku ili dugačku kopiju (drugim rečima, ne morate da budete odličan pisac). To jednostavno znači da posedujete veštine pisanja kratkih opisa, pametnih jednostrukih tekstova, primamljivih poziva na akciju, naslova koji privlače pažnju itd.

To takođe znači da morate biti posebno pažljivi sa greškama u kucanju i gramatičkim greškama i naučiti kako da odražavate određeni glas bilo kog brenda sa kojim radite.

9. korak – ostanite u koraku sa trendovima

Grafički dizajn je oblast koja se stalno menja i koja se svake godine razvija i evoluira. Iako je ovo odlična stvar, to takođe znači da ćete vi, kao grafički dizajner, morati da budete u toku sa novim trendovima koji se svakodnevno pojavljuju.

Jedan jednostavan način da budete u toku sa trenutnim trendovima vizuelnog dizajna je da pratite poznate grafičke dizajnere ili obratite pažnju na svoje manje poznate kolege.

Potencijalni klijenti i poslodavci uvek traže grafičke dizajnere koji se ne drže istog stila tokom čitave dizajnerske karijere, već pokušavaju da se prilagođavaju i razvijaju svake godine. Kompanije uvek žele nešto sveže da bi zadržali svoju publiku i klijente angažovanim.

Ostati u toku sa trenutnim trendovima grafičkog dizajna takođe znači korišćenje novih i ažuriranih softverskih programa za grafički dizajn. Takođe, možete da koristite bilo koji drugi onlajn program koji će vam pomoći da se razvijete i razvijate, kao što su alati za VR/AR dizajn i softver za animaciju.

10. korak – izaberite oblast specijalizacije

Ako želite da radite za agenciju i imate izvesnu sigurnost u vezi sa godišnjom platom, trebalo bi da razmislite o diplomskom programu koji je usmeren ka industriji grafičkog dizajna.

Diploma neće biti dovoljna da odmah dobijete posao kreativnog direktora, ali obrazovanje za grafički dizajn može vam pomoći da povećate verovatnoću da nadmašite prosečnu platu.

Mnogi „neškolovani“ slobodni dizajneri su veoma uspešni – baš zato šti su specijalizovani za određenu oblast koja je prilačna klijentima. Moje iskustvo mi govori da je danas gotovo nemoguće biti baziran na samo jednu granu grafičkog dizajna za razliku recimo od industrijskog dizajna.

To jednostavno znači da bi trebalo da otkrijete u kojoj oblasti dizajna se ističete i brendirate se kao najbolji u toj oblasti. Na primer, možda ste posebno talentovani za dizajn logotipa, animaciju, web dizajn itd.

Ako postanete stručnjak za određenu branšu, pomoći će vam da se izdvojite od drugih grafičkih dizajnera i da uverite kompanije ili klijente zašto bi trebalo da angažuju vas umesto drugih specijalista za istu oblast. Takođe će vam pomoći da ciljate i dosegnete prave potencijalne klijente, kao što su oni koji traže logotip, oglas, web dizajn itd.

Zaključak

Nema veze ako trenutno ne pohađate fakultet grafičkog dizajna, i dalje je neophodno da ostanete u „studentskom“ režimu i nikada ne prestanete da učite. Čak i ako ste dobro uspostavljeni u svojoj karijeri grafičkog dizajna, razvijanje svojih dizajnerskih veština i istraživanje novih trendova je najbolji način da ostanete u igri.

Da, uvek se preporučujem praćenje najnovijih trendova. Ali ne morate da ostanete pratilac tokom cele karijere, lično bih voleo da neko od mojih studenata postane neko ko će uspostaivti nove trendove.

Ako kasnije odlučite da steknete fakultetsko obrazovanje za grafički dizajn, to je takođe izvodljiva opcija. Nikad nije kasno za povratak u školu! Međutim, vaš nivo obrazovanja u ovoj oblasti nikada ne bi trebalo da vas spreči da gradite karijeru u grafičkom dizajnu. Praktično iskustvo će vas uvek razlikovati od onih sa formalnim obrazovanjem kojima nedostaje iskustvo ili hrabrost.

Grafički dizajn

Kako da postanem Grafički dizajner: 10 koraka do karijere